Period adaptacije zapravo podrazumeva vreme potrebno detetu koje je uključeno u kolektiv da se navikne i prihvati novu sredinu.
Potrebno je da u određenom vremenskom periodu dete prihvati boravak u kolektivu bez prisustva roditelja, da stekne poverenje u vaspitače/medicinske sestre, da se navikne na novo okruženje, na uspostavljenu rutinu i dnevni raspored aktivnosti u PU, te da nauči da boravi u prostoru sa više dece.
To je zaista mnogo novih stvari i doživljaja koje dete treba da preradi i prihvati kao sastavni deo svog života.
Plan adaptacije se u našoj ustanovi pravi za svako dete ponaosob. Ne možemo generalizovati i primenjivati isti obrazac za svu decu. Svako dete je posebno, individua za sebe i shodno tome, svako dete različito reaguje na novine. Najčešće sve zavisi od uzrasta deteta, njegovih osobina, navika ali i stavu i odnosu roditelja prema vrtiću/jaslicama.
U stručnoj literaturi se pominju 3 tipa adaptacije:
Laka adaptacija je ona gde se dete relativno brzo opusti i prilagodi na promenu sredine. Kod takve dece postoji sigurna i stabilna emocionalna povezanost sa roditeljima i po pravilu, sve nepoželjne reakcije i promene u ponašanju prestaju u roku od dve nedelje.
Adaptacija srednje težine odnosi se na onu decu čije se promene u ponašanju produže i do mesec dana nakon polaska u jaslice/vrtić. Dete za svo to vreme uporno odbija boravak u kolektivu i po dolasku se grčevito drži za roditelja.
Teška adaptacija se vrlo retko sreće u praksi. U tom slučaju kod deteta se zapažaju dugotrajne i uporne reakcije i promene u ponašanju koje traju i nekoliko meseci. Tome doprinose i određene nepovoljne okolnosti: česta odsustva iz kolektiva zbog bolesti u vreme kada adaptacija još nije završena, nepovoljni porodični uslovi, popustljivost i nedoslednost roditelja.
Prvi i najvažniji uslov uspešno sprovedene adaptacije deteta jeste saradnički odnos roditelja i vaspitača/stručnih saradnika. Pored toga, veoma je bitno da adaptacija ima kontinuitet, odnosno da se ne prekida ukoliko ne postoji opravdan razlog za to.
Kod deteta koje prolazi kroz period prilagođavanja dešavaju se određene promene u ponašanju: odbija da jede, da pije, da spava, jako plače, grize, udara, vidno je uznemireno. Pored toga dete može da reaguje i regresijom u ponašanju. Primerice, dete koje je uspostavilo kontrolu pražnjenja sada odjednom ponovo nosi pelene, ponovo traži cuclu koju je odbacilo pre izvesnog vremena ili ako je nedavno prohodalo, ponovo počinje da puže i tako dalje.
Na prvom informativnom razgovoru roditelje koji žele da upišu dete u kolektiv upoznajemo sa prostorom, vaspitačima, didaktičkim materijalima, ritmom dnevnih aktivnosti, zdravstveno-higijenskim uslovima, ishranom i programom kroz koji dete prođe za vreme boravka u ustanovi.
Tokom inicijalnog razgovora sa stručnim saradnikom roditelji daju najvažnije informacije o detetu: osnovne informacije o zdravstvenom stanju deteta, o detetovim navikama kod spavanja, hranjenja, o porodičnoj situaciji i slično, na osnovu kojeg se zajednički razrađuje individualni plan adaptacije.
Proces adaptacije kreće postepeno. Preporuka je da roditelj pre nego dovede dete prvi put u predškolsku ustanovu, uskladi ritam aktivnosti u kolektivu sa onima kod kuće jer na taj način period prilagođavanja teče uspešnije i bezbolnije po samu decu.
Raspored dolaženja prvih nekoliko dana se dogovara sa vaspitačem. Praktikuje se da dete u početku dolazi u vrtić/jaslice u vreme igre. Obroci i odmor se prolongiraju do momenta kada se dete prilagodi kolektivu.
Prva dva-tri dana dete dolazi u grupu zajedno sa roditeljem, u vreme slobodnih aktivnosti i ostaje do sat vremena. Kada vaspitač proceni da je momenat, dogovara sa roditeljem da se polako udalji ali da bude u pripravnosti i mogućnosti da se brzo vrati ukoliko dete burno reaguje na njegovo odsustvo. Dete uzrasta od 1-3 godine u tom sličaju ostaje maksimalno do 30 min bez roditelja, a svakim narednim danom se to vreme produžava. Za stariju decu (od 3-6 godina) boravak prvih dana može da bude i duži. Nikako ne želimo da u detetu izazovemo odbojnost prema boravku u ustanovi.
Od momenta kada dete počne da usvaja navike i rutinu svakodnevnih aktivnosti u vrtiću, kada počne da jede, da spava, kada je mirno i spokojno, kada ne plače, možemo reći da je period adaptacije uspešno završen.
Pored svakodnevne komunikacije sa vaspitačima grupe u kojoj boravi njihovo dete, roditelji su redovno i blagovremeno obavešteni o događajima u vrtiću putem oglasne table a individualni razgovori sa vaspitačima, nakon radnog vremena, omogućuju roditeljima da steknu jasan uvid u dnevne aktivnosti, interesovanja i razvoj svog deteta.
Marija Mutić
stručni saradnik – pedagog