Dođe i taj dan kada naše bebe polako prestaju to da budu. Prohodale su, počele da žvaću velike komade hrane, sklapaju rečenice i oduševljavaju nas svojom inteligencijom ali još uvek obavljaju „ono“ u pelene. I čini nam se da to nikada neće prestati jer naši mali ljudi odbijaju da sednu na nošu. Gubimo strpljenje, ljutimo se i pokušavamo na sve moguće načine da ih privolimo da sednu na nošu makar 2 minuta. Pritom čujemo sa raznih strana kako je već krajnje vreme da odbacimo pelene jer je, ….komšinica Mara uspela da odvikne od pelena svoju devojčicu sa nepunih godinu dana“. Postaje nam već muka od cele te priče. A onda pokušavamo silom da uradimo ono što nismo uspeli uprkos dugim pregovorima sa našim mališanima. Možda ću vas razočarati kada kažem da naše namere možemo da sprovedemo tek kada mali čovek bude spreman na to. Navikavanje deteta na nošu pre dvadesetog meseca starosti je samo uzaludno trošenje vremena i živaca. Naravno, postoje izuzeci ali je najvažnije da osluškujete svoje dete i pratite njegov tempo razvoja i sazrevanja. Na kraju krajeva sva deca usvoje odlazak u toalet ali u vreme i na način koji njima odgovara. Najgore što možete da uradite jeste da forsirate i da ih prisiljavate jer ćete naići na otpor, a odvikavanje od pelena može i da se prolongira.
Odvikavanje od pelena treba da ide postepeno i bez pritiska na dete. Zajednički možete da obavite kupovinu noše koja se vašem detetu najviše dopada. Prepustite plišanom medi da „otvori sezonu“. Pokažite oduševljenje što je meda uspeo da obavi nuždu u nošu i propratite rečima kako je meda sada čist i mirisan i više ne mora da nosi one „bljak“ pelene. Potom ponudite detetu nošu i naoružajte se strpljenjem.
Cilj je da korišćenje noše bude zabavno i svakako nemojte da štedite na pohvalama.
Proslavite i nagradite dete kada prvi put obavi „ono“ u nošu. Pokažite mu da ste ponosni na njega a ono će tada početi da se šepuri i da se oseća jako važno jer je obavilo nuždu kao što to rade velika deca. Sledeće što treba da uradite jeste da mu tokom dana dajete dosta tečnosti i otprilike svaka dva sata mu ponudite nošu. Ako u početku i odbije, nije kraj sveta, već znak da treba još da poradite na motivaciji. Kako vreme bude prolazilo dete će postati sve uvežbanije a kako navikavanje bude napredovalo polako počnite da proređujete nagrade. Kada se desi nezgoda, a toga će sada biti na pretek, nemojte se ljutiti i nervirati. Počistite nered i dajte svom mališanu vremena da nauči.
Sve što dete radi mora da bude zabavno pa tako i sedenje na noši a to možete da učinite na bezbroj načina. Možete npr. da osmislite posebnu pesmicu za odlazak u toalet. U našem slučaju je to zvučalo ovako:
“ Hajde da kakimo zajedno, zajedno, zajedno,
hajde da kakimo zajedno, tiiii i jaaaa“ 🙂
Kada dete uspe da tokom dana ostane suvo onda polako počnite da prelazite i na noći.
Nemojte davati detetu suviše tečnosti pred spavanje. Uvedite pravila da dete ide u toalet pre spavanja a zatim odmah po ustajanju. Možda ćete morati da ga probudite i jednom u toku noći, što je ok. Naravno, i ovde morate biti spremni na nezgode. Nikako ne ponižavajte i ne kažnjavajte svoje dete ukoliko do toga dođe. Ukoliko vam se učini da to predugo traje možete se obratiti svom pedijatru ili specijalisti za pomoć.
Za kraj bih još jednom podvukla da nikako ne dozvolimo da odvikavanje od pelena preraste u borbu sa vlastitim detetom. Ako ne ide, prekinite sa nastojanjima te nakon nekog vremena pokušajte ponovo.
Tekst pripremila:
pedagog Marija Mutić