Dođe tako vreme kada naši prinčevi i princeze treba da krenu u predškolsku ustanovu. Nikome to nije lako, ni nama, ni našim mališanima. Roditelje najviše muči kako će dete reagovati kada ga ostave sa nepoznatim ljudima, u nepoznatom okruženju, hoće li mnogo plakati i tugovati, kako će se snaći…Ono što najviše brine jeste to da će dete možda odbijati hranu u vrtiću. Nema veće noćne more za majku od pomisli da će njen mezimac ostati gladan.

Nadam se da ćete u tekstu koji sledi pronaći odgovore na većinu pitanja koja Vas muče u vezi sa polaskom Vašeg deteta u kolektiv i da ćete uspeti  bar malo da prevaziđete svoje brige i strahove.

Kako pripremiti decu za vrtić i olakšati im odvajanje?

• Pre polaska obavezno porazgovarajte sa detetom o tome kako izgleda dan u vrtiću i šta ga tamo očekuje
• Prošetajte i pokažite detetu objekat gde će boraviti
• Zajedno otiđite u kupovinu opreme za vrtić: ranac, patofnice…
• Počnite polako da se odvajate od deteta i prepustite ga sat-dva drugima na čuvanje (bake i deke, tetke, prijateljice…)
• Uvek govorite pozitivno o vrtiću i nikada nemojte upotrebljavati rečenice tipa:“ Ako nastaviš tako da se ponašaš vodim te u vrtić“. Dete ne sme vrtić doživeti kao kaznu!
• Prvih dana boravka u vrtiću nemojte insistirati da vam dete priča o tome šta je radilo, već sačekajte da dete samo poželi da podeli sa Vama ono što mu se dešavalo dok je boravilo u kolektivu
• Redovno ga dovodite u vrtić, osim ako je bolesno
• Posle boravka u vrtiću posvetite se svom detetu, igrajte se s njim, odvedite ga u šetnju
• Informišite se kod vaspitača o tome kako se Vaše dete ponaša dok je u vrtiću i posavetujte se sa pedagogom ili psihologom ukoliko dođe do nekih promena u ponašanju ili poteškoća pri adaptaciji.

Odvajanje od roditelja i polazak u kolektiv za decu je vrlo stresno, a naš je zadatak da im pomognemo da što bezbolnije prođu kroz tu fazu. Najteže je sa onom decom koja se prvi put odvajaju od roditelja. Period adaptacije je različit za svako dete i može da traje od nekoliko dana do nekoliko meseci. Koliko dugo će trajati adaptacija zavisi od uzrasta deteta, njegove zrelosti, osobina, da li se dete ranije odvajalo od roditelja ili ne, kakva su mu iskustva povodom toga… Može se desiti da dete u početku prihvati vrtić i da nema problem sa odvajanjem, a kasnije kada shvati da to nije nešto privremeno i da će trajati, odvajanje postaje teže. Uspešnosti adaptacije doprinose reakcije i stav roditelja. Dete nikako ne sme da prepozna strah i zabrinutost u Vašem pogledu.

Vrlo je važno da proces adaptacije bude postepen i prilagođen svakom detetu. U početku, roditelj nekoliko dana boravi po sat-dva zajedno sa detetom u kolektivu. Za to vreme oni zajedno istražuju prostor vrtića, sobu u kojoj će dete ubuduće boraviti, igračke, upoznaju se sa decom i vaspitačima. Roditelj se u nekom momentu povlači i odlazi iz prostorije u kojoj dete boravi a u zavisnosti od deteta se vreme boravka u vrtiću postepeno povećava. Svako dete koje krene u kolektiv prolazi kroz ove faze a moramo znati da su i suze sastavni deo adaptacije.

Nikada nemojte da se skrivate od deteta i da odlazite bez pozdrava. Time povećavate njegov strah i otežavate proces prilagođavanja. Istina, teško je gledati dete koje se baca i histerično plače za Vama dok odlazite ali će dete da se smiri za nekoliko trenutaka zato što  će biti sigurno da ćete doći po njega, jer ste mu tako na rastanku rekli. U suprotnom, dete može  pomisliti  da je ostavljeno i da se više nikada nećete pojaviti. Rastanak treba da bude brz, bez predugog pozdravljanja i vraćanja.

Važno je da u vreme polaska u vrtić ne pravite neke veće promene i ne menjate naglo rutinu deteta. Tako izbegnite da ga u vreme adaptacije odvikavate od cucle, pelena, da mu oduzimate igračku sa kojom spava. Detetu rutina predstavlja vid sigurnosti i nije poželjno da ga lišavate stvari na koje je naviklo u ovom osetljivom  periodu.

Najčešće reakcije deteta na odvajanje

Prilikom odvajanja deca mogu biti tužna, uplašena, mogu plakati, ljutiti se na roditelje, imati ispade besa i čitav niz drugih ponašanja. Neka deca žale se na bolove u telu, glavobolju, bol u stomaku ili povraćaju.  Ovakva ponašanja su normalna i javljaju se kao reakcija na novu sredinu. Kako se dete bude opuštalo i počelo konačno da prihvata novo okruženje, tako će i ta ponašanja nestajati.

Na kraju, treba da znate da ste u ovoj fazi najvažniji oslonac svom detetu, da ste mu sada jako potrebni i da od Vašeg ponašanja umnogome  zavisi uspešnost adaptacije na kolektiv.

A mi ćemo se truditi da budemo podrška i  Vama i Vašem detetu.

Dobro došli u Ružin Gaj! 😉

 

Tekst pripremila:

pedagog Marija Mutić