Polazak deteta u školu predstavlja jedan od prelomnih događaja u svakoj porodici, trenutka kog će se uvek rado setiti. Prelazak iz vrtića u školske klupe označava kraj jedne i početak druge etape u životu svakog deteta, koje se susreće sa novim licima, prostorom i novim pravilima ponašanja.

Polaskom u školu dete se menja i sazreva. Uz fizičke karakteristike, važna je kognitivna, socijalna i emocionalna zrelost, jezičke i komunikacijske veštine, sposobnost rešavanja problema i kreativnog mišljenja, te generalno poznavanje sveta u kom dete odrasta. Naravno, treba uvažiti individualne razlike i imati na umu to da svako dete ima svoje jače i slabije strane.

Mnogo je dilema koji su to najbolji načini da pomognemo svom detetu da se snađe i odgovori svim zahtevima i obavezama koje ga očekuju u prvom razredu.

Tim povodom izdvojila bih nekoliko preporuka za roditelje budućih  prvačića.

• Razgovarajte sa svojim detetom o onome što ga očekuje. Predstavite mu školu kao mesto gde će steći nove drugare, učiti i razvijati se. Pomozite mu da razvije pozitivan stav prema školi i učiteljima
• Pričajte sa detetom o promenama u režimu dana i svakodnevnim aktivnostima, te obavezama koje ga očekuju. Prošetajte zajedno do škole, nekoliko puta. Vežbajte zaključavanje vrata od stana, izlazak na ulicu, prelazak preko pešačkog prelaza i uspostavite neka zajednička pravila kako bi dete bezbedno stiglo do škole.
• Uzimajući u obzir specifičnosti vremena u kom danas živimo vrlo je verovatno da roditelji neće odmah pustiti prvačića da samostalno ide u školu. Ukoliko niste u mogućnosti da ga sami odvodite i dovodite iz škole potrudite se da pronađete osobu od poverenja koja će se brinuti o Vašem detetu dok ste Vi odsutni. Upoznajte dete sa tom osobom, kako bi dete steklo poverenje i bilo opušteno u međusobnoj komunikaciji
• Proverite da li dete zna svoju adresu, broj telefona roditelja i naziv mesta gde rade, kao i da li zna da zamoli za pomoć kada je to potrebno
• Pokažite koliko i Vama znači detetov polazak u prvi razred i koliko ste i sami uzbuđeni s tim u vezi. Dajte mu do znanja da verujete u njega ali i da može da traži pomoć od Vas kada mu je potrebna
• Krenite zajedno u nabavku školskog pribora. Pomozite detetu da osmisli i uredi svoj radni prostor, izabere torbu u kojoj želi nositi knjige, ispiše imena na svoje sveske…
• Radite sa detetom na stvaranju radnih navika i razvijajte kod njega osećaj odgovornosti za sve što radi. Dete tog uzrasta već uveliko treba da zna da se samo obuče, obuje, koristi toalet, sprema i čuva svoje stvari
• Svaka osnovna škola ima dan za „Otvorena vrata“, kada možete sa svojim detetom obići školu, čuti zvuk školskog zvona, zaći u učionice i sve ostale prostorije u kojima deca borave. Potrebno je da pozovete školu u koju nameravate da upišete svoje dete i zakažete termin obilaska. Svakako to učinite!

U pripremi deteta za školske dane pored roditelja vrlo važnu ulogu igra i predškolska ustanova koju dete pohađa. Iz tog razloga je veoma važna saradnja između ova dva bitna činioca kako bi dete što bezbolnije prešlo iz jedne razvojne faze u drugu.

Roditelje često muče dileme oko toga koja i kakva znanja su potrebna detetu za uspešan početak u školi. Prvenstveno su to znanja o određenim predmetima i njihovim osobinama, živoj i neživoj prirodi, ljudima, njihovom društvenom životu i radu, dobrom i lošem ponašanju i slično. To su znanja koja deca usvajaju spontano, kroz igru, prilikom šetnje, listanjem slikovnica, posećivanjem pozorišta i biskopa, kroz razgovore sa roditeljima i ljudima iz njihovog okruženja. Naravno, većinu znanja dete stiče kroz usmerene aktivnosti i igru sa vršnjacima u predškolskoj ustanovi koju pohađa.

Roditelji treba da imaju na umu da detetu nikada ne treba uskratiti odgovor. Razgovarajte što više sa svojim detetom, slušajte ga šta priča, po mogućnosti pokušajte da mu date odgovor na svako njegovo pitanje a nemojte mu uskratiti ni to da Vam pomogne u nekim kućnim poslovima ili da ga uz nadzor i detaljna uputstva pošaljete u prodavnicu da nešto kupi. Sve ovo kod deteta razvija samostalnost, veru u sebe i svoje sposobnosti, što je od esencijalnog značaja za kasniji život. Dete koje je podsticano na otvorenu i slobodnu komunikaciju sa roditeljima neće imati problem da to kasnije čini i sa svojim vršnjacima i učiteljima, te osobama od autoriteta.

Polazak u školu za dete ne bi trebalo da bude stresno iskustvo. Sa roditeljima to nije slučaj. Važno je da znamo šta ne trebamo raditi kako ne bi otežali detetu i preneli na njega svoju zabrinutost i strahove u vezi onoga što mu predstoji. Nikako ne treba da detetu predstavimo školu kao mesto gde detinjstvo završava. Takođe, nikad ne koristiti rečenice tipa: „Videćeš ti kad kreneš u školu“, „Ako se budeš i u školi tako ponašao dobijaćeš same jedinice“ ili „Ti ćeš sigurno imati sve petice jer si mamina pametnica“. 

Treba da znamo da smo za razvoj detetovih sposobnosti, građenje samopouzdanja i nizanje budućih uspeha, najodgovorniji mi, roditelji. Budimo oslonac našoj deci, ne pritiskajmo ih  i ne stavljajmo pred njih prevelike zahteve i očekivanja.  Osluškujmo svoje dete i uvažimo njegove osobenosti i interesovanja.

                Srećno!

Tekst pripremila:

Marija Mutić, pedagog