MONTESORI METOD U VRTIĆU ’’RUŽIN GAJ’’

Savremena koncepcija  Montesori vrtića 

Montesori program  je  svetski  priznata pedagoška koncepcija u obrazovanju, koja od  80-tih godina  prošlog  veka doživljava  svoju ponovnu renesansu. Zasniva se na filozofiji razvoja deteta prema kojoj dete stiče operativna znanja u područjima života u kojima će učestvovati kao odrasla osoba.

Montesori pedagogija  predstavlja celovit i originalan vapitno – obrazovni sistem, koji naglašava značaj samoaktivnosti deteta,  individualni tempo razvoja i ima jedinstven pristup u tehnici učenja. Naglasak nije na podučavanju deteta, nego na osiguravanju podsticajne sredine koja povećava dečiju prirodnu radoznalost i omogućava mu da kroz igru spontano uči otkrivanjem.

Pedagogija Marije  Montesori temelji se na naučnom posmatranju spontanog učenja dece, na podsticanju vlastitog delovanja deteta i njegove samostalnosti i na poštovanju detetove ličnosti.  

 

Istorijat razvoja ideje 

Prva Dečja kuća Marije Montesori počela je sa radom 1907. godine, kao Casa dei Bambini, u Rimu. Za tri – četiri godine svog postojanja, njene ideje su se proširile u zapadnu Evropu, a ubrzo i u  Sjedinjene američke države.

Posle više decenija Montesori vrtići su postali prisutni  na svim kontinentima.

Montesori pedagogija uključena je već sto godina u pedagoške sisteme Evrope i važna je sastavnica u formiranju načina rada i odnosu prema detetu kao i celokupnom vaspitanju i obrazovanju.

Očuvanje i širenje ideja Marije Montesori 

Montesori pedagogiju je najbolje izučavati sledeći osnovna Montesori načela, koja su  jedinstvena na svim kontinentima, prema odrednicama AMI – asocijacije (Association-Montessori-Internatotionale).

Organizaciju sa sedištem u Amsterdamu utemeljila je sama Marija Montesori radi čuvanja, širenja i daljeg razvoja osnovnih ideja i načela, utemeljenih na celovitosti razvoja ljudskog bića. 

Zašto smo se odlučili za Montesori program

U želji da unapredimo  vaspitno-obrazovni rad sa decom odlučili smo da Montesori program bude dodatni  program u vrtiću ’’Ružin Gaj’’. On se zasniva na izradi materijala po ugledu na Montesori materijal i njegovoj primeni  u vaspitno-obrazovnom radu sa decom jaslenog uzrasta (od 1-3 godine) i  predškolskog uzrasta (od 3-6,5 godina).

Marija Montesori, kreator  materijala za rad sa decom,  smatrala  je da ljubav prema detetu  pre svega uključuje razumevanje njegovih potreba.  Ako prepoznajemo i uvažavamo detetove potrebe  i izlazimo im u susret na pravi način, možemo očekivati  da će se dete razviti  u samostalnog, srećnog čoveka koji  je razvio svoje prirodne potencijale. Svi aspekti razvoja  deteta  moraju biti podjednako tretirani,  stoga Montesori  metod  ne insistira isključivo na učenju i zasipanju deteta  činjenicama. Vaspitno-obrazovna koncepcija Marije Montesori  zasnovana je na dečijoj prirodi, a posao odraslih je  da pomognu dečijem mozgu da sam radi i razvija se jer poseduje kvalitete koji mu to omogućuju.

Svako dete tokom razvoja prolazi kroz periode posebne osetljivosti  za primanje određenih vrsta nadražaja iz okoline, ima tzv.upijajući um i podsticano je na razvoj prirodnim ljudskim nagonima. Osnovni principi Montesori filozofije su: pokloniti detetu potrebnu pažnju, pružiti mu slobodu izbora, posmatrati ga i uočiti njegove potrebe i obezbediti mu ’’mentalnu hranu’’. Zato je Montesori program dinamičan i podrazumeva upoznavanje sa novinama, kao i sa osobenostima  sredine u kojoj deca žive i odrastaju. Na osnovu toga su nastali edukativni materijali, izrađeni od prirodnih sirovina, vrlo atraktivni za decu, koji su našli svoje mesto na policama vrtića i škola širom sveta. Potrudili smo se da napravimo materijale  po uzoru na originalne Montesori materijale sa ciljem da deci stvorimo inspirativno okruženje u kojem će deca samostalno da biraju materijale prema svojim prirodnim sklonostima i interesovanjima. Sav materijal se raspoređuje tako da vodi dete od lakših ka težim vežbama, od konkretnijeg ka apstraktnijem materijalu, od jednostavnijeg ka složenijem nivou vežbe. Period od rođenja do detetove šeste godine karakterističan je kao ’’mozak koji upija’’, tzv.’’Upijajući um’’, gde M.Montesori upoređuje dečiji mozak sa sunđerom koji upija, i pri tome se sam oblikuje i formira. Zato je to i najznačajniji period u životu deteta. Do treće godine ova faza je okarakterisana kao ’’nesvesno’’ učenje, a ova nesvesna aktivnost priprema materijal za svest, koja se polako pojavljuje i počiva na materijalu prikupljenom u toku nesvesnog apsorbujućeg procesa. Tako se dete formira  sve dok ne počne da pamti, razume i zaključuje. Sa oko tri godine detetova žeđ za saznavanjem postaje svesna, delimično zbog jezika, a delimično i zbog znanja koje dete već poseduje. Detetova volja se razvija, a sa njom i sposobnost da kaže ’’ne’’. Ova vrsta učenja može se nazvati pre aktivnom nego pasivnom, jer je dete vođeno unutrašnjom energijom i nagonima prema urođenoj ’’šemi’’ razvoja. U ovom periodu detetu je neophodna sloboda da istražuje, dodiruje i proba razne predmete iz okruženja. Upravo kroz Montesori materijale dete dovodimo u blizak kontakt sa stvarnošću. Osobine Montesori materijal su: vidljiv i dostupan detetu, primeren potrebama i sklonostima deteta, podstiče dete na aktivnost, ispunjava visoke estetske kriterijume, ograničena količina materijala i kontrola greške (samokontrola).

Montesori materijal je grupisan po područjima vežbanja na:

  • Materijal za vežbe praktičnog života
  • Materijal za razvoj čula (senzorno-perceptivni)
  • Materijal za razvoj jezika i govora
  • Materijal za vežbe matematike i
  • Materijal za kosmičko vaspitanje.

 

Vaspitač  deci demonstrira  način korišćenja ovih materijala,  a onda ih dete tokom  slobodnih i kombinovanih aktivnosti  samo bira  i igra se sa njima. Kroz igru sa ovim materijalima ostvaruju  se sledeći ciljevi:

  • Podstičemo decu na slobodan izbor materijala  i individualne aktivnosti;
  • Osposobljavamo decu za praktičan život kroz praktične radnje sa nekim materijalima;
  • Igrom sa pojedinim materijalima razvija se fina motorika, koordinacija oko-ruka, pažnja, strpljenje i koncentracija;
  • Materijalima, koji se igraju u paru, razvijamo kooperativnost-saradnju između dece i
  • Manipulisanje sa nekim  materijalima , kroz tzv.  ’’mišićno pamćenje’’  omogućuje deci da lakše usvajaju  nove pojmove  (geometrijske oblike, brojeve i slova).

 

 

Ovako izgledaju materijali koje pravimo i sa kojima se deca igraju sa velikim uživanjem.

 

Materijal za vežbe praktičnog života – ramovi sa određenim zadacima:

  • Odšniraj-zašniraj rajfešlus, odlepi-zalepi čičak traku, otkopčaj-zakopčaj driker ili dugmiće i provlači unakrsno trakice pa sveži mašnu. Kroz ove radnje dete osamostaljujemo u osnovnoj brizi o sebi, razvijamo finu motoriku i vežbamo koordinaciju oko-ruka.

 

Materijali  za razvoj čula (senzorno-perceptivni)

  1. Igra: ’’Sipaj vodu prema uputstvu’’, sa zadatkom da se sipa voda kroz levak u flašu prema uputstvu na kartici. Na karticama su nacrtane oznake kao i na flaši, i u zavisnosti od oznake koju ima na kartici dete izvršava ovaj zadatak. Ovom igrom razvijamo preciznost, koordinaciju oko-ruka i usvajamo pojam zapremine.

  

 

  1. Igra ’’Senzorna ploča’’ deca opipavaju, prepoznaju, imenuju i sparuju dva ista materijala. Vežbamo upoznavanje različitih vrsta materijala i tekstura preko čula dodira.

  

 

  1. Igra ’’Pronađi odgovarajući čep’’, gde dete ima zadatak  da svaki čep zavrne na odgovarajući otvor na podlozi. Čepovi su različitih veličina.  Zatim  ih odvrće i opcrtava  na papiru. Ovom igrom se kod dece razvija zapažanje i fina motorika.

  

 

  1. Kooperativna igra ’’Lavirint’’,  koja se igra u paru  i podstiče decu da sarađuju  da bi doveli kliker od starta do cilja. Osim saradnje – kooperativnosti između dece  ovom igrom razvijamo i koordinaciju pokreta oko-ruka, preciznost i brzinu.

 

Materijal za vežbe matematike:

  1. Igra ’’Kačilice’’, sa zadatkom da dete na svaki skup ili broj zakači onoliko spajalica koliko pokazuje broj ili skup. Tako deca razvijaju  finu motoriku i usvajaju  pojam broja i brojnosti –skupa.

  

 

Sledeću  igru smo nazvali ’’Magični brojevi’’, jer  deca,   dodirujući  prstom brojeve od šmirgle na pločici, uče brojeve,  od kakvih linija se sastoji određeni broj,  to je tzv.trodimenzionalno usvajanje pojma broja, da bi ga onda lakše i ispravno napisali na papiru.

Sa druge strane pločice je jednak broj zvezdica a  dete prebrojavanjem zvezdica proverava da li je pogodilo broj (samokontrola).

       

 

Materijali za kognitivni (saznajni) razvoj dece:

  1. Igra ’’Ko šta jede’’, ovde deca uče da prepoznaju i imenuju šumske životinje, imenuju hranu, pogađaju koja se životinja čime hrani i ubacuju hranu u usta životinje.

   

 

Ovo je samo jedan deo našeg Montesori programa, svakog dana radimo na tome da povećavamo broj novih materijala i stičemo nova zanimljiva iskustva. Čekamo Vas da nam se pridružite! 😉

 

                                                                                                                                                   Tekst pripremila:

                                                                                                         Stručni saradnik –  pedagog PU ’’Ružin Gaj’’

                                                                                                                                                   Snežana Pantić